U osnovi, postoje četiri razloga zbog čega zemljište postaje kiselo.

Prvi i verovatno najvažniji je njegov prirodni potencijal na određenim lokalitetima. Na primer, to može biti prirodno ispiranje kalcijuma na određenim zemljištima. To zemljište je prirodno kiselo, a kalcijum je ispran i nalazi se na velikim dubinama koje su nedostupne biljkama. Usled ispranosti kalcijuma i prirodnog nedostatka magnezijuma, ova zemljišta ispoljavaju veliku fitotoksičnost gvožđa, aluminijuma i mangana što blokira usvajanje N,P,K i drugih elemenata od strane biljaka. Kod ovih zemljišta, obično se preduzima meliorativna popravka, pri čemu se tačne količine kalcijuma utvrđuju na osnovu kompletne hemijske analize zemljišta.

Drugi razlog vezan je za menadžment đubriva. Kako se decenijama unazad koriste velike količine veštačkih đubriva nauštrb stajnjaka, zemljišta su u ubrzanom procesu degradacije i jedan od prvih znakova je zakišeljavanje. Upotreba fiziološki kiselih đubriva to stanje samo pogoršava i ubrzava. Kao rezultat tih aktivnosti, dolazi do problema blokade fosfora, smanjenja efikasnosti azota i potpunog nestanka kalcijuma i magnezijuma iz sloja koji je dostupan biljkama. Posledično, dolazi do narušavanja biološke ravnoteže jer korisne bakterije ne mogu živeti u kiseloj sredini, pa shodno tome ustupaju mesto gljivama.

Treći razlog ogleda se u sve intenzivnijoj biljnoj proizvodnji gde se velike količine prinosa odnose sa parcele. Na taj način se odnose i velike količine kalcijuma sa parcele. Iz ovog razloga važno je istaći potrebu redovnog đubrenja kalcijumom na određenim tipovima zemljišta. Tako, na primer, poznato je da 100kg NPK izvlači iz zemljišta 21 kg CaO, dok 100 kg UREA-e dovodi do gubitka 46 kg CaO iz zemljišta. Konstatovano je da najintenzivnije biljne kulture (kukuruz, krompir, soja, šećerna repa) iznose na godišnjem nivou od 50 do 120 kg CaO. Ako uzmete u obzir višedecenijsko odsustvo kvalitetnog đubrenja stajnjakom, možete pretpostaviti koje su realne potrebe za kalcijumom u zemljište.

Četvrti razlog ogleda se u pojavi takozvanih kiselih kiša, koje u određenim regionima prave posebno velike probleme i zakišeljavaju zemljište. U ovoj situaciji kišnica bogata sumporom i CO2 deluje na zemljište tako da ispira u niže slojeve Ca++. U humidnim područjima ovi gubici mogu ići od 400 do 800 kg Ca++ po hektaru godišnje.

Optimalni pH nivo zemljišta za većinu ratarskih kultura kreće se od 6 do 7 na pH skali. Bilo koje odstupanje vodi do poremećaja dostupnosti kako makro tako i mikro elemenata što potom direktno utiče na rentabilnost proizvodnje i smanjenje prinosa. U okolnostima kada imamo kisela zemljišta, farmeri su primorani da apliciraju sve veću količinu NPK đubriva kako bi održali željeni intenzitet proizvodnje, što je u situaciji rapidnog poskupljenja đubriva, neodrživo na duži rok.

Prema istraživanjima, postoji direktna međuzavisnost između nivoa pH vrednosti i dostupnosti fosfora i azota u zemljištu. To se jasno može videti u tabeli iznad. Na primer, pri pH 4 čak 80% fosfora i azota će biti blokirano, što će se odraziti i na prinos. U ovom slučaju kalcizacija može pomoći podizanjem pH, ali i rapidnim smanjenjem normi fosfornih đubriva, iz razloga jer će kalcijum osloboditi ovih 80% vezanih fosfata u zemljištu.

Primena kalcijuma je ne samo meliorativna, već i redovna mera širom Evrope i SAD. Pažljivo izabrana formulacija CaO omogućava da se kao ultimativni cilj dostigne pH ravnoteža, koja utiče na sve ostale aktivnosti u zemljištu. Smatra se da je idealan pH opseg zemljišta za sve kulture 6,5 – 7.0 pH. U tom opsegu je najjača biološka aktivnost, svi elementi su dostupni u 100%, dok je toksični uticaj gvožđa i aluminijuma sveden na minimum.

U kiselim sredinama od mineralnih elemenata gotovo uvek nalazimo gvođje i aluminijum u toksičnim količinama. Iz tog razloga, korenov sistem biljaka apsolutno ne može da se razvija normalno, jer su ova dva elementa fitotoksična za biljke. Kalcizacija rešava ovaj problem tako što vezuje ove elemente i omogućava njihovo ispiranje u dublje slojeve, istovremeno oslobađajući blokirani fosfor u zemljištu.

Poznato je da u kiselim sredinama obitavaju gljive, dok u alkalnim bakterije. Kako su bakterije korisniji organizmi, vrlo je bitno da one u zemljištu preovladaju naspram gljiva. To je nemoguće postići bez podizanja pH vrednosti, što postižemo kalcizacijom. Povećanjem aktivnosti bakterija u zemljištu povećavamo dostupnost azota (jer ga one razlažu – npr rhizobium, aktinomicete, protozoa), fosfora i ostalih elemenata.

Kalcizacija u velikom procentu postaje supstitut magnezijumu u zemljištu i na taj način omekšava zemljište. Poznata je činjenica da alkalna, teška zemljišta koja u sebi ne sadrže kalcijum, zapravo sadrže velike količine magnezijuma, koja zemljištu daju alkanost, ali istovremeno čine zemljište tvrdim i veoma teškim za obradu i pripremu. To je čest slučaj sa zemljištem u banatu i upravo na tim zemljištima treba proveriti odnose Ca i Mg kako bi se problem rešio adekvatnom primenom CaO đubrivom.

U pitanju je 96% kalcijum oksid u granulisanom stanju, sa oko 2% magnezijuma u sebi, izvanrednih karakteristika, stepena otapanja i brzog dejstva. Tera Calco ima pH 12,0 što ga svrstava u veoma reaktivna đubriva za brzo i dugotrajno dejstvo. Posebna prednost je njegovo granulisani oblik, kao i olakšana aplikacija putem klasičnih rasturivača. Đubrivo dolazi u big bag vrećama od 700 kg, ali je isto tako moguće dopremiti i u džakovima od 25kg. Primena Tera Calca je u leto i jesen, neposredno pred zaoravanje, ili tanjiranje. Moguća je i primena u proleće, ali je potrebno parcelu obraditi drljačama na 10cm dubine radi što bolje distribucije po dubini. Program đubrenja se pravi u saradnji sa stručnjacima iz Carmeusa i Acre, kada se tačno utvrđuju ciljevi popravke, norme, dinamika rasturanja po godinama.